 |
| Foto: VI Images/Getty Images |
Gigi Buffon veruje da je sudbina uticala na to da postane golman, povodom dvadesetogodišnjice od debitovanja u Serie A.
"Nisam počeo na poziciji golmana, kao i sva deca koja treniraju fudbal. Voleo sam da postižem golove, upravo se oko toga sve vrti. Od šeste ili sedme godine sam igrao u vezi ili na poziciji libera, veoma mi se svidelo. Ipak, sudbina je htela da postanem golman. Otac mi je to sugerisao i naveo me da se oprobam na golu. Uvek sam želeo da budem u centru zbivanja, da okusim nešto novo," izjavio je Buffon za sajt UEFE.
"Jedne godine sam rešio da igram na pozicji golmana, a nakon toga sam hteo da se vratim u vezu. Nakon šest meseci sam uvideo da sam zaista dobar golman, verovatno jer sam imao malo talenta. Ubrzo sam privukao pažnju svih. Godinu dana nakon toga sam već igrao u Parmi i bio golman, naravno."
"Luca Bucci, naš prvi izbor na poziciji golmana je bio povređen. Zbog toga sam golmana primavere, Buffona, priključio prvom timu. Na treninzima je radio izvanredne stvari, koje su njemu bile sasvim normalne. Posle smo uvežbavali neke akcije sa napadačima, medjutim niko nije uspeo Buffonu da da gol," izjavio je tadašnji trener Parme, Nevio Scala, sadašnji predsednik Parma Calcio 1913.
"Pozvao sam našeg trenera golmana i pitao ga da li vidi ono što ja vidim. odgovorio je potvrdno, naglasivši da je dečko fenomen. Obojica smo bili bez reči. Usledio je meč, a ja sam neposredno pre njega pričao sa Gigijem. Nisam hteo da mu ostavim mnogo vremena za razmišljanje. Pitao sam ga šta misli o tome da debituje, odgovorio je da nema problema. To je bio meč sa Milanom, ali je on pristao bez ikakve tenzije, sa velikim samopouzdanjem!"
"Delikatna je odluka da tako mladog igrača bacite u vatru. Ipak, Buffon nije osećao nikakvu tenziju zbog toga, pa sam ga izabrao. Najteži trenutak je bio kad sam morao da pričam sa našim rezervnim golmanom Alessandrom Nistom, koji je mislio da će startovati tada. Objasnio sam mu da to nije lična stvar, već nešto neophodno. Bio je povređen, ali je bio svestan vanserijskih kvaliteta Buffona."
"Gigi je odigrao maestralno, ali bez preterane euforije. Nakon utakmice se zahvalio klubu i treneru na pruženoj sansi. To je bila njegova snaga. To je za njega bila najnormalnija stvar na svetu, kao da nije shvatao šta se desilo. Gigi je pokazao enormne tehničke kvalitete, ali pre svega je posedovao ogromnu unutrašnju snagu. Bio je mladić veoma zreo za svoje godine, a sa druge strane nije davao preveliku težinu onome što je radio."
"Njega nije samo fudbal zanimao, već se interesovao za brojne stvari. Mislim da mu je to omogućilo da na terenu bude uvek smiren. Bio je uvek srećan, širio je radost. Nakon te sezone sam napustio Parmu, ali nikad nisam sumnjao u Buffonove mogućnosti."