Web sajt juvefc.com objavio je nedavno priču o tome kako je po mnogima najbolji igrač svih vremena bio veoma blizu Stare dame.
Ako biste pitali nekoliko ljudi dovoljno starih da evociraju uspomene na italijanski fudbal 60-tih godina prošlog veka, verovatno bi ste dobili iste odgovore. "Catenaccio", "Helenio Herrera", i "Nereo Roco". Ova dekada pripadala je Milanskim klubovima, kako na domaćem tako i na europskom frontu. Oni su među sobom podelili 5 Scudetta (kao i mnogobrojna druga mesta), 4 tadašnjih Kupova šampiona i 3 Kupa pobednika kupova. Bila je to decenije popularnog "La Grande intera" i Giannia Rivere. Kada ovo uporedite sa uspesima Juventusa iz tog doba dobićete jako izražen kontrast. Juve je osvojio dve uzastopne titule u sezonama 1959/60 i 60/61, titulu u sezoni 1966/67 i jednu Coppa Italiu 1964/65te. Uzimajući u obzir visoke standarde La Vecchia Signora-e, to nije bila jedan od najuspešnijih decenija, ali je ceo pejzaž Calcia mogao biti dosta drugačiji da je jedna specifična misija torinskog kluba bila uspešna. Tokom svoje istorije Juve je imao dosta sličnih misija (Cristiano Ronaldo, Xabi Alonso, Luis Figo...) ali je ova bila definitivno najveća od svih.
Tadašnji predsednik Juventusa, Umberto Agnelli, je navodno sa podrškom FIAT-a otputovao u Brazil da pregovara o dovođenju Edsona Arantesa Donascimenta, poznatijeg kao Pele, u Torino. Međutim, na kraju se ipak vratio kući praznih ruku. Godina pregovora se ne može pouzdano utvrditi, ali se veruje da se sve odigralo 1962-ge nakon što je 22-godišnji Pele osvojio Svetsko prvenstvo sa Brazilom. Svoja sećanja o ovome Pele je dao u interview-u za Eurocalcio 2009-te godine: "Real Madrid me je želeo, kao i Manchester United i Juventus. Juventusov predsednik je umalo postigao dogovor sa Santosom koji bi uključivao i podršku FIAT-a. Mislio sam tada da ću otići u Europu, ali sam želeo da ostanem i igram sa timom svog srca, Santosom."
Ono što Pele nije rekao, a verovatniji je razlog propasti transfera, je da mu jednostavno nije dozvoljeno da dođe u Juve. Brazilska vlada je zabranila bilo kakav mogući transfer Pelea u Europu. Proglasili su ga "nacionalnim blagom" i tako ga na silu zadržali u Južnoj Americi. Dozvoljeno mu je da ode tek sredinom 70-tih, kada je već imao 35 godina i bio na izmaku karijere.
Ovo saznanje otvorilo je mnogo polemika o tome šta bi se desilo da je transfer uspeo i Pele zaista došao u italijanski fudbal? Samo njegovo prisustvo moglo je možda da privuče i ostale mega zvezde u igri da dođu u torinski klub. Možda milanski duo ne bi dominirao u Calciu i Europi 60-tih? Možda bi Pele propao u Italiji? Ne bi bio ni prva ni poslednja svetska zvezda koja nije uspela da pokaže šta zna na Apeninima.
Jedno je jasno, Europa je oštećena za gledanje Peleovih majstorija na regularnoj bazi, a Pele je sprečen da se dokaže na najvećem nivou. Ono o čemu se može pričati je šta bi bilo da je do ovog nesuđenog velikog transfera došlo?