Za razliku od drugih klubova iz Italije, Juventus je oduvek tretiran kao biznis u saglasnosti sa željama i mogućnostima porodice Agnelli i FIATa.
Sa tendencijama da se ne troši previše para u odnosu na rivale u Italiji i Evropi, Stara dama je uvek u svojim redovima pored velikih imena imala i igrače koji svojom posvećenošću i odlučnošću u velikoj meri doprinose timu. Jedan od takvih igrača je Simone Padoin i njegov dolazak podseća na jednu od najfascinantnijih fudbalskih priča u poslednjih 25 godina: uzdizanje Morena Torricellija iz regionalnih liga do internacionalnih razmera.
Početkom devedesetih, Torricelli je amaterski nastupao za Caratese vikendima. Na stolu je imao ponude Pavie i Leccea, ali telegram posat iz Torina gde se od njega traži da nastupi u prijateljskim utakmicama protiv Pro Vercellija, Vicenze i Ancone u toku leta, će mu promeniti život.
Legenda kluba, Claudio Gentile, uspeo je nagovoriti Trapattonija da mladom Torricelliju pruži šansu nakon odsustva velikog broja defanzivaca na U.S. Kupu. Torricelli je uzeo nekoliko slobodnih dana sa posla na kome je radio - u pitanju je fabrika nameštaja u kojoj je radio od 15 - te godine. Nekoliko dana kasnije, Torricelli dobija novi telegram, u kome se poziva na predsezonske pripreme. Torricelli je nastupio 230 puta za tim koji je osvojio sve, kako u Italiji, tako i Evropi tokom devedesetih. Moreno je najčešće igrao na poziciji desnog beka, ali često i na drugim mestima u odbrani.
Padoin nije imao takav spektakularan napredak, ali njegovo požrtvovanje i neumorni nastupi podsećaju upravo na status Torricellija. Govoreći za medije nakon pobede nad Empolijem, Allegri je izjavu završio isticanjem važnosti Padoina za tim, kada je Simone zamenio Asamoaha: "Želeo bih da izdvojim Padoina koga nema često na terenu, ali kada uđe deluje kao da je na njemu od prvog minuta. Veoma je bitan zbog opcija koje mi pruža, srećni smo što imamo takve igrače."
Produkt Atalantine škole je sa Primaverom osvojio Coppa Italiu, pre nego što je nastavio sa sazrevanjem u Vicenzi, gde je često nastupao kao levi bek. Želja sa napretkom ga je dovela do U - 19, U - 20 i U - 21 selekcija Italije, gde je pružao garancije zbog svoje polivalentnosti, kako u odbrani, tako i u veznom redu.
Nakon povratka u Atalantu, Padoin je bio veoma cenjen od strane budućeg trenerea Juventusa Antonia Contea zbog poniznosti. Kao i Torricelli, Padoin je došao u kontakt sa Bianconerima zajedno sa Albinom Ekdalom i Francescom Bardijem na turneji u Severnoj Americi na kraju sezone. Padoin je morao čekati narednih 18 meseci kako bi realizovao svoj san i to zadnjeg dana januarskog prelaznog roka 2012 - te godine.
Od tada je osvojio tri uzastopna Scudetta i stekao poštovanje Juventusovih navijača. Mogućnost adaptiranja na razne pozicije na terenu, bilo na sredini terena, kao wing- back ili levi bek u zadnje vreme, Padoin je stekao status veoma bitnog igrača za Staru damu.